Mont Atos, Сергеј Апарин
Цариград, звоно, топ
Тешко је нижњем проникнути
У сврху кола устајања и пада
Јер човек сличан је ливцу
Који звоно трудом живота обличи
И не зна до краја тајну
Јер када клатно зането
Осети додир нутрине облика
Занеми ако наиђе на квар
Тако су у граду седмобрдом
Звона одједном ускратила фон
У табору опсадника
Клатила се супротност изливена
Њено клатно разорно гневно
Враћало се граду
У коме је науком зачето
Топови од чије рике се круни
Неосвојива граница светова
У рукама разума бистрог
Или мутног претапају будућност
Тешко је убогом да схвати
То кружење благодати и проклетства
Јер човек је сличан ливцу
Који напором обличи житије
И не зна лије ли звоно или топ
Александар Марић